Kod konzumiranja meda najvažnije je da ga konzumirate što svežijeg, proizvedenog u poslednje dve godine, jer tada ispoljava najveće efekte, mada se med može bezbedno čuvati i hiljadama godina, pokvariti se ne može, ali se biološki efekti drastično smanje, jer se biološki aktivne materije u njemu lagano, ali sigurno, razgrađuju što duže stoji. Obavezno ga čuvajte i daleko od svetlosti jer ona razgrađuje enzime u medu.
Takođe, najbolje je med nikad ne dekristalisati, već ga jesti ukristalisanog, da bi mu zadržali maksimum svojstava. Ako baš želite da ga jedete tečnog, onda ga dekristališite tako što ćete teglu staviti u vodu zagrejanu na ne više od 45 stepeni, i čim se dekristališe, odmah ga izvadite iz vode.
Ako ga koristite u čaju ili još poželjnije mleku, prvo neka se čaj ili mleko ohlade na temperaturu konzumiranja, pa tek onda dodajte med i popijte. U mleku je poželjnije, jer treba da znate da mleko suzbija razvoj korisnih bakterija u crevima, a kada se mleku doda med, bakterije počnu da se razmnožavaju. Dodatni podsticaj razvoju crevne flore je jesti mešavine meda i svežeg nesušenog polena koji se od sakupljanja na pčelinjaku do mešanja sa medom čuva u zamrzivaču. Za mešanje se koristi kristalisani med da polen ne bi isplivao, i odmah posle mešanja ga držite u frižideru.
Suprotno uvreženom mišljenju među nekim potrošačima meda, kristalizacija je zapravo potpuno prirodno svojstvo meda, dok se upravo falsifikati prave tako da nikad ne kristališu, zbog pogrešnih navika našeg stanovništva koje je naviklo na tečan med. Pošto je i hladnoća jedan od sporednih faktora kristalizacije, u severnim zemljama med brže kristališe, te su tamošnji narodi razvili pravilnu kulturu konzumiranja isključivo kristalisanog meda, a kada vide tečni med, oni ga podozrivo gledaju. Dok kod nas dobar broj stanovništva i dalje smatra da je kristalizacija pokazatelj dodavanja šećera, što je kardinalna neistina i neviđena greška.
Izvor:
spos.info
