Med je proizvod pčela, koji one stvaraju od slatke materije (nektar) koju luče biljke da bi privukle insekte (pčele i druge oprašivače) koji će ih oprašiti, ili od slatke materije koju luče lisne vaši (medljika), kao i od slatke materije koju luče listovi nekih biljaka putem tzv. vancvetnih nektarija u odgovarajućim klimatskim uslovima (medna rosa).
Nektar od šećera sadrži najčešće glukozu, fruktozu i saharozu (koju pčele većinski enzimima razlože na glukozu i fruktozu u samom procesu stvaranja meda). Pčele prave med od navedenih slatkih materija tako što najpre iz njega odstranjuju vodu (ventiliranjem i putem fizioloških procesa), dodajući mu više nego vredne izlučevine svojih žlezda.
Najčešće preporučivana doza meda je do 1 g na 1 kg telesne mase dnevno.
Enzimi koje pčele luče i ugrađuju ih u med menjaju primarne slatke materije na način koji pčelama odgovara, kako bi sebi napravile idealnu hranu za zimovanje ali i život u ostatku godine, kada nema unosa nektara iz prirode. Priroda je htela da ti brojni enzimi koje pčele ugrađuju u med, pokazuju blagotvorno delovanje na ljudski organizam, a nauka je dokazala da to čine uglavnom tako što pozitivno deluju na mehanizme koji čine okosnicu našeg imunskog sistema.
Ako med zagrejete preko dozvoljenih granica (med se sme grejati do maksimalnih 45 stepeni i to što kraće vreme), onda se enzimi razgrađuju i pozitivni efekti na imunski sistem nestaju. U medu postoje i materije koje nauka još uvek nije identifikovala.
Pored svega navedenog, med obiluje i brojnim sastojcima biljnog porekla koji pristižu putem nektara, medljike ili medne rose (minerali, vitamini, flavonoidi, biljni „enzimi“…). Recimo, flavonoidi su veoma važni za biološki efekat meda na ljudski organizam, i to je danas toliko detaljno istraženo da nam hiljadu stranica ne bi bilo ni blizu dovoljno da samo o njima govorimo. Farmaceuti su pokušali da flavonoide smeste u kapsule i prodaju ih, ali efekat koji se time postiže je tek deo efekta koji se dobije kada se redovno koriste pčelinji proizvodi, makar i u najmanjim količinama od samo jedne kašičice njihovih mešavina dnevno. Razlog je taj što u medu postoji hiljade materija koje sinergistički deluju, i tek tada ostvaruju pun efekat na ljudski organizam.
Autor teksta:
Dr med. Rodoljub Živadinović,
spec. epidemiologije i apiterapeut
Izvor:
spos.info
