Код конзумирања меда најважније је да га конзумирате што свежијег, произведеног у последње две године, јер тада испољава највеће ефекте, мада се мед може безбедно чувати и хиљадама година, покварити се не може, али се биолошки ефекти драстично смање, јер се биолошки активне материје у њему лагано, али сигурно, разграђују што дуже стоји. Обавезно га чувајте и далеко од светлости јер она разграђује ензиме у меду.
Такође, најбоље је мед никад не декристалисати, већ га јести укристалисаног, да би му задржали максимум својстава. Ако баш желите да га једете течног, онда га декристалишите тако што ћете теглу ставити у воду загрејану на не више од 45 степени, и чим се декристалише, одмах га извадите из воде.
Ако га користите у чају или још пожељније млеку, прво нека се чај или млеко охладе на температуру конзумирања, па тек онда додајте мед и попијте. У млеку је пожељније, јер треба да знате да млеко сузбија развој корисних бактерија у цревима, а када се млеку дода мед, бактерије почну да се размножавају. Додатни подстицај развоју цревне флоре је јести мешавине меда и свежег несушеног полена који се од сакупљања на пчелињаку до мешања са медом чува у замрзивачу. За мешање се користи кристалисани мед да полен не би испливао, и одмах после мешања га држите у фрижидеру.
Супротно увреженом мишљењу међу неким потрошачима меда, кристализација је заправо потпуно природно својство меда, док се управо фалсификати праве тако да никад не кристалишу, због погрешних навика нашег становништва које је навикло на течан мед. Пошто је и хладноћа један од споредних фактора кристализације, у северним земљама мед брже кристалише, те су тамошњи народи развили правилну културу конзумирања искључиво кристалисаног меда, а када виде течни мед, они га подозриво гледају. Док код нас добар број становништва и даље сматра да је кристализација показатељ додавања шећера, што је кардинална неистина и невиђена грешка.
Извор:
spos.info
